Opustite se uz lulu!
Piperson Smoking Pipe Lounge

 

Mahroka

Karlo

  • Zadar
  • *****
    Opečen mi jezik
  • 427
Mahroka
« u: 18. Lipanj 2017, 09:59 »
Iščeprkao sam ovaj tekst kojeg sam svojedobno kopirao sa pokojnog Pipes and Smoke foruma.
Šteta foruma :3: bilo je na njemu kvalitetnih postova čiji su se autori stvarno potrudili, a sada su ti postovi, eto, nestali.



Mahroka je par puta bila pominjana na forumu, u tekstovima, ali evo jednog lepog objašnjenja šta je to:

Duvanov rođak (sa sela)

Dakle, otkuda se pojavila zabuna šta je mahorka a šta duvan? Na ovo pitanje se ne može odgovoriti bez malo boljeg pogleda u botaniku. Iz dubina botanike niče sledeći odgovor: mahorka, sa naučnim nazivom Nicotiana Rustica(u slobodnom prevodu – Seoski duvan) , je jedna od tri podvrste roda zeljastih biljaka, poznatog pod opštim nazivom “duvan”. Ove biljke su objedinjene pod taj rod po osobini da sadrže u stablu i listovima određenu supstancu, koja se naziva nikotin. Ali, onaj duvan koji se koristi za pušenje, od koga je i sam proces pušenja nastao, je samo jedna od podvrsta tog roda, Nicotiana Tabacum (treću podvrstu čine biljke pod nazivom Nicotiana Petunioides). Tako da, ako primenimo ljudske rodbinske odnose – mahorka dođe nešto kao sestra od tetke duvanu.
Opšteprihvaćen naziv „mahorka“ biljka je dobila u XVIII veku zahvaljujući holandskom gradu Amersfort, gde je u to vreme stizala velika količina sirovine dobijene od te biljke. Ovde se ta sirovina obrađivala na odgovarajući način i zatim u vidu suvog praška, pogodnog za korišćenje u procesu pušenja, slala dalje u Evropu. Sintagma „duvan iz Amersforta“ se relativno brzo transformisala u reč „mahorka“ (tako su čuli i skratili ljudi koji ne znaju holandski), koja je ušla i u međunarodni leksikon.
Mahorka je jednogodišnja zeljasta biljka sa naboranim listovima zelene boje sa modrikastim prelivom na stablu, koje može biti više od jednog metra. Za vreme cvetanja pojavljaju se žuto-zeleni cvetovi, koji ispuštaju veoma oštar specifičan miris. Mahorka je u principu nezahtevna biljka za uzgajanje, ali veoma osetljiva na niske temperature, i ne preživljava čak ni laku sumrazicu. U lišću mahorke se nalazi od 5-15% nikotina i od 15-20% organskih kiselina. Količina tih supstanci u stablu je oko 1,5 puta manja.

Mahorka – skoro pa „ruski“ duvan

Mahorka je došla u Evropu istovremeno kada i duvan, u XVI veku – tada kolonizatori Novog Sveta još uvek nisu pravili veću razliku između duvana i mahorke, za njih su to bile 2 varijante iste biljke. Dugo vremena mahorka je bila svojevrsni ekvivalent duvana za siromašnije slojeve evropskog stanovništva – „čist“ duvan bio je zahtevniji za gajenje i „mekši“, što se tiče količine nikotina, zato je bio skup. Mahorka je postala izvor dima za široke slojeve stanovništva. I u tom svojstvu je pred kraj XVII veka došla do najpre ukrajinskih teritorija, a zatim, sa početkom reformi Petrovog vremena, i do južnih teritorija Rusije. Petar I se sa pravom može smatrati začetnikom pušenja u Rusiji, i u početku je osnovno sredstvo bila upravo mahorka. Pri čemu se u datom slučaju raširila po čitavoj društvenoj lestvici, od koliba do dvoraca – očigledno da je ruska elita uvek želela  nešto jače. A uz to je i postojalo oko petnaestak vrsta mahorke kao praha za pušenje, i kao burmuta, tako da je bilo moguće izabrati mahorku za svaki ukus i za različite finansijske mogućnosti. U predrevolucionarnoj Rusiji mahorka je faktički postala sinonim i zamena za duvan zahvaljujući pre svega svojoj dostupnosti i širokoj rasprostranjenosti u narodu. Mahorka je iznedrila poseban oblik pušenja – pušenje cigareta koje se motaju, koji uključuje pravi ritual motanja cigareta iz malih komada posebno tankog papira.
Upravo popularnost i široka rasprostranjenost mahorke su umnogome doprineli njenom postepenom silasku sa istorijske scene. Kako to često biva, umešala se ne briga za zdravlje (otvoreno i argumentovano o štetnosti pušenja se počelo govoriti tek sredinom XX veka), već elementarna ljudska pohlepa. Proizvođači mahorke, koristeći se odsustvom sistema državne kontrole kvaliteta tog proizvoda, u drugoj polovini pretprošlog veka počeli su sve više da koriste pri proizvodnji ne lišće već stabljike lista i stabljiku biljke. Kao što je poznato, količina nikotina u stabljikama je manja, i uz to stabljike imaju specifičan miris. Troškovi pri preradi tih delova su bili niži od potpunog tehnološkog procesa  sa listovima mahorke, što je i bio uzrok prvo unošenja dela stabiljike u mahorku, a zatim i potpune izrade mahorke iz stabljika. Kao rezultat kvalitet praha za pušenje je znatno opao, i mahorka se postepeno predala u konkurentskoj borbi sa duvanom, koji je u to vreme aktivno osvajao „pušačko“ tržište. Upotreba mahorke je oživljavala posle toga dva samo dva puta, u vezi sa dva svetska rata, kada se potreba za smesama za pušenje povećavala više puta. Ipak, posle Drugog svetskog rata, mahorka je definitivno prešla u pušačku egzotiku.

Aleksandar Babicki /Tekst preuzet sa sajta Luxurynet.ru/
Preveo i prilagodio: Ero s ovog sveta
pipesandsmoke.com/forum/index.php?topic=327

leonhardy

  • Istra
  • **
    Peče me jezik
  • 106
  • život je lijep, sa lulom još ljepši
    • bellarte
Odg: Mahroka
« Odgovori #1 u: 20. Lipanj 2017, 11:25 »
Mahorka se spominje u kultnoj knjizi "7000 dana u Sibiru"Karla Štajnera koju sam prije mjesec dana baš s guštom pročitao,preporucio bih ju mladjim generacijama...a i starijima dakako,da nauce i vide kakav je bio sistem u Rusiji za vrijeme Staljinova rezima...pogotovu sto je akter iz ovih prostora...malo depresivna,teska ali rekao bih poučna knjiga,...i o mahorki,toliko žuđenim duhanom među logorasima...

Karlo

  • Zadar
  • *****
    Opečen mi jezik
  • 427
Odg: Mahroka
« Odgovori #2 u: 20. Lipanj 2017, 18:23 »
Pročitao. Dva puta. I Povratak iz Gulaga. I Ruku iz groba. Imam doma sve tri knjige.

Karlo

  • Zadar
  • *****
    Opečen mi jezik
  • 427
Odg: Mahroka
« Odgovori #3 u: 21. Lipanj 2017, 10:35 »
Inače, ovako izgledaju papirose punjene mahorkom.