IÅ¡Äeprkao sam ovaj tekst kojeg sam svojedobno kopirao sa pokojnog Pipes and Smoke foruma.
Å teta foruma 
bilo je na njemu kvalitetnih postova Äiji su se autori stvarno potrudili, a sada su ti postovi, eto, nestali.Mahroka je par puta bila pominjana na forumu, u tekstovima, ali evo jednog lepog objaÅ¡njenja Å¡ta je to:
Duvanov rođak (sa sela)
Dakle, otkuda se pojavila zabuna Å¡ta je mahorka a Å¡ta duvan? Na ovo pitanje se ne može odgovoriti bez malo boljeg pogleda u botaniku. Iz dubina botanike niÄe sledeći odgovor: mahorka, sa nauÄnim nazivom Nicotiana Rustica(u slobodnom prevodu – Seoski duvan) , je jedna od tri podvrste roda zeljastih biljaka, poznatog pod opÅ¡tim nazivom “duvanâ€. Ove biljke su objedinjene pod taj rod po osobini da sadrže u stablu i listovima odreÄ‘enu supstancu, koja se naziva nikotin. Ali, onaj duvan koji se koristi za puÅ¡enje, od koga je i sam proces puÅ¡enja nastao, je samo jedna od podvrsta tog roda, Nicotiana Tabacum (treću podvrstu Äine biljke pod nazivom Nicotiana Petunioides). Tako da, ako primenimo ljudske rodbinske odnose – mahorka doÄ‘e neÅ¡to kao sestra od tetke duvanu.
OpÅ¡teprihvaćen naziv „mahorka“ biljka je dobila u XVIII veku zahvaljujući holandskom gradu Amersfort, gde je u to vreme stizala velika koliÄina sirovine dobijene od te biljke. Ovde se ta sirovina obraÄ‘ivala na odgovarajući naÄin i zatim u vidu suvog praÅ¡ka, pogodnog za korišćenje u procesu puÅ¡enja, slala dalje u Evropu. Sintagma „duvan iz Amersforta“ se relativno brzo transformisala u reÄ â€žmahorka“ (tako su Äuli i skratili ljudi koji ne znaju holandski), koja je uÅ¡la i u meÄ‘unarodni leksikon.
Mahorka je jednogodiÅ¡nja zeljasta biljka sa naboranim listovima zelene boje sa modrikastim prelivom na stablu, koje može biti viÅ¡e od jednog metra. Za vreme cvetanja pojavljaju se žuto-zeleni cvetovi, koji ispuÅ¡taju veoma oÅ¡tar specifiÄan miris. Mahorka je u principu nezahtevna biljka za uzgajanje, ali veoma osetljiva na niske temperature, i ne preživljava Äak ni laku sumrazicu. U lišću mahorke se nalazi od 5-15% nikotina i od 15-20% organskih kiselina. KoliÄina tih supstanci u stablu je oko 1,5 puta manja.
Mahorka – skoro pa „ruski“ duvan
Mahorka je doÅ¡la u Evropu istovremeno kada i duvan, u XVI veku – tada kolonizatori Novog Sveta joÅ¡ uvek nisu pravili veću razliku izmeÄ‘u duvana i mahorke, za njih su to bile 2 varijante iste biljke. Dugo vremena mahorka je bila svojevrsni ekvivalent duvana za siromaÅ¡nije slojeve evropskog stanovniÅ¡tva – „Äist“ duvan bio je zahtevniji za gajenje i „mekÅ¡i“, Å¡to se tiÄe koliÄine nikotina, zato je bio skup. Mahorka je postala izvor dima za Å¡iroke slojeve stanovniÅ¡tva. I u tom svojstvu je pred kraj XVII veka doÅ¡la do najpre ukrajinskih teritorija, a zatim, sa poÄetkom reformi Petrovog vremena, i do južnih teritorija Rusije. Petar I se sa pravom može smatrati zaÄetnikom puÅ¡enja u Rusiji, i u poÄetku je osnovno sredstvo bila upravo mahorka. Pri Äemu se u datom sluÄaju raÅ¡irila po Äitavoj druÅ¡tvenoj lestvici, od koliba do dvoraca – oÄigledno da je ruska elita uvek želela neÅ¡to jaÄe. A uz to je i postojalo oko petnaestak vrsta mahorke kao praha za puÅ¡enje, i kao burmuta, tako da je bilo moguće izabrati mahorku za svaki ukus i za razliÄite finansijske mogućnosti. U predrevolucionarnoj Rusiji mahorka je faktiÄki postala sinonim i zamena za duvan zahvaljujući pre svega svojoj dostupnosti i Å¡irokoj rasprostranjenosti u narodu. Mahorka je iznedrila poseban oblik puÅ¡enja – puÅ¡enje cigareta koje se motaju, koji ukljuÄuje pravi ritual motanja cigareta iz malih komada posebno tankog papira.
Upravo popularnost i Å¡iroka rasprostranjenost mahorke su umnogome doprineli njenom postepenom silasku sa istorijske scene. Kako to Äesto biva, umeÅ¡ala se ne briga za zdravlje (otvoreno i argumentovano o Å¡tetnosti puÅ¡enja se poÄelo govoriti tek sredinom XX veka), već elementarna ljudska pohlepa. ProizvoÄ‘aÄi mahorke, koristeći se odsustvom sistema državne kontrole kvaliteta tog proizvoda, u drugoj polovini pretproÅ¡log veka poÄeli su sve viÅ¡e da koriste pri proizvodnji ne lišće već stabljike lista i stabljiku biljke. Kao Å¡to je poznato, koliÄina nikotina u stabljikama je manja, i uz to stabljike imaju specifiÄan miris. TroÅ¡kovi pri preradi tih delova su bili niži od potpunog tehnoloÅ¡kog procesa sa listovima mahorke, Å¡to je i bio uzrok prvo unoÅ¡enja dela stabiljike u mahorku, a zatim i potpune izrade mahorke iz stabljika. Kao rezultat kvalitet praha za puÅ¡enje je znatno opao, i mahorka se postepeno predala u konkurentskoj borbi sa duvanom, koji je u to vreme aktivno osvajao „puÅ¡aÄko“ tržiÅ¡te. Upotreba mahorke je oživljavala posle toga dva samo dva puta, u vezi sa dva svetska rata, kada se potreba za smesama za puÅ¡enje povećavala viÅ¡e puta. Ipak, posle Drugog svetskog rata, mahorka je definitivno preÅ¡la u puÅ¡aÄku egzotiku.
Aleksandar Babicki /Tekst preuzet sa sajta Luxurynet.ru/
Preveo i prilagodio: Ero s ovog sveta
pipesandsmoke.com/forum/index.php?topic=327
3 Odgovora
2747 Čitanja