Dvije lulice koje su svaka imale pokoju nesreću i pokoju sreću...
Prvo o nesreći..
Ne znam nikoga tko radi lule a tko nema barem nekoliko napola gotovih lula koje leže naokolo i koje nisu nikad dovrÅ¡ene, iz ovog ili onog razloga. Takvu su sudbinu imale i ove dvije lulice, tijekom oblikovanja pokazale su se greÅ¡ke u materijalu, zapravo nevelike greÅ¡ke koje ne utjeÄu na kvalitetu puÅ¡enja već su Äisto estetskog karaktera.
Obje su imale i tu nesreću da je majstorova ruka blago zadrhtala pri najdelikatnijem zahvatu - buÅ¡enju, te je svrdlo za milimetar skrenulo u stranu (ne gore ili dolje, u stranu - Å¡to zapravo ne utjeÄe na kvalitetu puÅ¡enja ali estetski ne izgleda lijepo i ne tolerira se kod visokokvalitetnih lula)...
Dosta su dugo stajale tako tužne, praÅ¡njave i ostavljene meÄ‘u ostalim komadima nedovrÅ¡enih glava lula a onda su mi iz ne znam kojeg razloga doÅ¡le pod ruku, pokazale mi da ima neÅ¡to privlaÄno u njima te sam im odluÄio dati Å¡ansu. To je ona njihova "pokoja sreća", jer neće ostati nedovrÅ¡ene i na kraju baÄene u smeće.
Obje sam dovrÅ¡io kao i svaku lulu koju radim, nisam Å¡tedio ni na ukrasima, ni na koliÄini bruÅ¡enja, ni na kontrastnom finiÅ¡u. Svejedno, na njih nisam stavio svoj žig jer jednostavno ne zadovoljavaju nekoliko važnih kriterija koje sam sam sebi postavio a ispod kojih ne želim ići.
Ispale su zgodne male basket lulice koje sad po svijetu traže svoje srodne duhane...
1273 Odgovora
74173 Čitanja