Iscrpan opis kako postici "golden contrast". Cini mi se zbilja naporan metod, ali ako funkcionira...
Cuo sam i za druge nacine, jedan od njih sam sam probao i rezultat je bio sasvim zadovoljavajuci.
Nisam nastavio s tom praksom, jer ovdje u Italiji tonaliteti tamniji od narancastog nisu na cijeni,
iz jednostavnog razloga sto se smatra da tamniji kriju neki nedostatak drveta. Ako se bolje pogleda
ni jedan talijanski majstor savrsen "grain straight" ne pajca tamijom od zute. Tako stvari stoje
ovdje, sto naravno ne znaci da u ostatku svijeta nije drugacije. Mit golden contrasta pripisuje se
Tomu Eltangu, medjutim on ga je samo usavrsio. Istina je da ga je prvi izbacio Bjorn of Sweden,
pravim imenom Bjorn Bengtsson koji je radio za Pola
Rassmunsena, a poslije njegove smrti 1967
za njegovu udovicu Annie Julie. Ona ga je usvojila ("golden contrast", ne Bjorna!), a poslije ga
je, sto je neosporno, usavrsio Tom Eltang. Zasto se zapocela s tom praksom, objasnio mi je
Dommenico "Mimmo" Romeo koji osobno poznaje vecinu danskih majstora, a s njim laboratorij
dijeli Teddy Knudsen. Naime u tom periodu u Dansku nije stizao bog zna kakav vrijes, pa su
pipemakeri muku mucili da bi istaknuli nesto venature. Iz istog razloga, danski majstori prvo izradjuju
lulu, a onda je buse. Koliko je to sve skupa istina, mozda nije ni vazno, cinjenica je da bez
lijepe venature nema ni lijepog "golden contrasta". Rutzen u svojoj knjigi o lulama opisuje satenasti
osjecaj koji se dozivljava pri dodiru, a navodi da te lule ipak nesto kasnije potamne nego obicne.
Taj barsunasti osjecaj se dobije, jer se stavlja ulje, obicno neko neutralno koje duboko prodire u drvo,
a nakon sest ili sedam puta sto se bojalo crnom, pa skidalo finim smirgl papirom, stavlja se
narancasta ili zuta i to je to. Efekt je zbilja krasan. Vidio sam Eltanga i njegove lule u Bologni
na sajmu. Zbilja majstorski radovi. Mala zamjerka, cine mi se nekako malene, ali to je stvar ukusa.
Ili mode.
37 Odgovora
6506 Čitanja